Neposlušnost roditeljima

Za pomenutu temu sam se opredijelio u vremenu u kojem se neposlušnost roditeljima širi kao prava epidemija, koja prijeti uništenju cjelokupne društvene zajednice.

Za pomenutu temu sam se opredijelio u vremenu u kojem se neposlušnost roditeljima širi kao prava epidemija, koja prijeti uništenju cjelokupne društvene zajednice. Ako je porodica, kao što često govorimo i čujemo “temelj zdravog društva” i najvažnija karika ljudske zajednice, zbog sve većih devijacija u društvu i nepremostivih probelema u porodicama moramo se zapitati: “Čemu nas vodi ovo ponašanje i stanje”?

Kaže Allah dž.š. u 23. i 24. ajetu Sure El-Isra’, govoreći o obavezi djece prema roditeljima:

“وَقَضَى رَبُّكَ أَلا تَعْبُدُوا إِلا إِيَّاهُ وَبِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَاناً إِمَّا يَبْلُغَنَّ عِنْدَكَ الْكِبَرَ أَحَدُهُمَا أَوْ كِلاهُمَا فَلا تَقُلْ لَهُمَا أُفٍّ وَلا تَنْهَرْهُمَا وَقُلْ لَهُمَا قَوْلاً كَرِيماً”(23) “وَاخْفِضْ لَهُمَا جَنَاحَ الذُّلِّ مِنَ الرَّحْمَةِ وَقُل رَّبِّ ارْحَمْهُمَا كَمَا رَبَّيَانِي صَغِيرًا”(24) (سورة الإسراء: 23-24)

“Gospodar tvoj naređuje da samo Njemu robujete i da roditeljima dobročinstvo činite. Kada jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni «Uh!» I ne podvikni na njih i obraćaj im se riječima poštovanja punim!»(23) “Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: «Gospodaru moj, smiluj im se, kao što su oni mene, kad sam bio mali, njegovali!»(24) (Suretu Al-Isra’: 23-24)
Uzvišeni Allah nas braćo i sestre nakon podsjećanja na obavezu robovanja samo Njemu, upozorava na još jednu obavezu, a to je dobročinstvo prema roditeljima. Kakve li obaveze i kakvog li mjesta istoj, da se spominje odmah nakon čistog vjerovanja? 
Imam El-Kurtubi, poznati mufessir, tumačeći ova dva ajeta, izvlači iz njih šesnaest pitanja, poruka i mudrosti koje oni nose sa sobom. 
Tužno je to što je sve veći broj djece koja svoje roditelje potpuno zanemaruju, ponižavaju, maltretiraju, nazivaju ih pogrdnim imenima, kao “stari i stara, starci” i od njih samo traže, a ništa ne nude. I sve je više djece koja nakon što su ih njihovi roditelji iškolovali, zaposlili i stambeno obezbijedili, okreću glave od roditelja i ne nalaze mjesta da u jednom sobičku “velikih” kuća, koje su uglavnom pravili roditelji, okončaju svoje živote. Naprotiv, oni ih rađe smještaju u staračke domove i tješe se kako su im učinili uslugu, jer kako kažu “Svako hoće svoj mir”.
Neka znaju takvi i takve, da će ih slična ili još teža sudbina zadesiti u njihovoj starosti, kao kazna za njihov ružan postupak prema roditeljima! 
Prije nekoliko dana na arapskom jeziku čitam istinit događaj, gdje stoji “da je majka četvoro djece najmlađem sinu od pet godina, kako ne bi uznemiravao starijeg brata i sestre koji su pisali domaću zadaću, dala list čistog papira i olovku i rekla mu da nešto nacrta. U međuvremenu je ona odnijela ručak svome svekru, koji je živio u ljetnoj kuhinji (šupi, mutvaku) na kraju dvorišta i kada se vratila, vidjela je da je dijete nacrtalo kvadratiće, jedan do drugog, a negdje na kraju lista je stajao jedan mali kvadratić. Upita ga: “Šta si to nacrtao, sinčiću?” Reče: “Majko, nacrtao sam svoju kuću. Ovo je dnevni boravak, ovo moja soba, ovo su sobe moje djece, ovo je soba za goste, a ovo je kupatilo.” Majka upita: “A šta je ovo, na kraju lista?” Reče: “Ovo je tvoja ljetna kuhinja, majko.” Majka se rasplaka i pomisli: “Pa zar nakon sve brige oko djece, da u starosti ne mogu da živim zajedno s’ njima?” A potom se sjeti svoga svekra, koji živi u identičnim uslovima, a on je otac njenog muža. Bez oklijevanja pozva svoju braću i zamoli ih da u gostinsku sobu prenesu svekrove stvari iz ljetne bašče, da u blizini svoga sina i unučića uživa do kraja života, u nadi da će i ona to isto dočekati sa svojom djecom.”
Roditelji žrtvuju sve od sebe za svoju djecu: imetak, zdravlje i svoj život i to čine s’ radošću i veseljem, dok dijete to brzo zaboravi. Koliko noći majke probdiju uz svoju djecu, kada su bolesna i kada im je teško i pri tome ne osjećaju nikakav napor; naprotiv, njihova želja je da njihova djeca ozdrave i budu sretna, dok sa očevima to nije slučaj.
Poslanik s.a.v.s. nas podučava u slijedećem hadisu: 

Prenosi Mugire ibn Šu’be r.a. da je Poslanik s.a.v.s. rekao: «Allah vam zabranjuje: neposlušnost roditeljima, ne pružanje im potrebnog, samo traženje od njih i ukop žive ženske djece! I odvratno Mu je: Rekla-kazala, mnogo pitanja i rasipanje imetka.» (Buharija)
Neposlušnost roditeljima se ubraja među najveće grijehe, što potvrđuje i slijedeća predaja:

عَنْ ‏عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ ‏عَنْ ‏‏أَبِيهِ‏ ‏رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمْ أَنَّ رَسُولُ اللَّهِ‏ ‏صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:‏ “‏أَلَا أُنَبِّئُكُمْ بِأَكْبَرِ الْكَبَائِرِ؟” قُلْنَا: “بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ.” قَالَ: “الْإِشْرَاكُ بِاللَّهِ وَعُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ وَكَانَ مُتَّكِئًا فَجَلَسَ فَقَالَ أَلَا وَقَوْلُ الزُّورِ وَشَهَادَةُ الزُّورِ أَلَا وَقَوْلُ الزُّورِ وَشَهَادَةُ الزُّورِ.” فَمَا زَالَ يَقُولُهَا حَتَّى قُلْتُ لَا يَسْكُتُ.” (البخاري)

Prenosi Abdur-Rahman ibn Ebi Bekre od svoga oca r.a. da je Poslanik s.a.v.s. upitao ashabe: «Hoćete li da vas obavijestim o najvećim grijesima?» Rekosmo: «Svakako, Allahov Poslaniče». Reče: “Širk (pripisivanje druga) Allahu i neposlušnost roditeljima». Bio je naslonjen, pa se ispravi sjedeći i reče: «I lažan govor i lažno svjedočenje i lažan govor i lažno svjedočenje…» Ponavljao je toliko ovo posljednje, pa sam rekao: «Da hoće ušutjeti?» (Buharija)
Allah dž.š. na Sudnjem danu neće pogledati tri osobe, kao što stoji u predaji koju bilježi imam En-Nesai: 

Prenosi Salim ibn Abdullah od svoga oca da je Poslanik s.a.v.s, rekao: «Uzvišeni Allah na Sudnjem danu neće pogledati tri osobe: neposlušnog roditeljima, ženu koja se poistovjećuje sa muškarcima i čovjeka koji je ravnodušan prema svojoj porodici.” U drugoj predaji stoji: “Tri osobe neće ući u džennet: neposlušan roditeljima, alkoholičar i onaj koji prigovara za ono što da.” (Nesaija)
Braćo i sestre! Budimo iskreni i čvrsti u našoj vjeri, nemojmo biti neposlušni prema našim roditeljima, već im činimo dobro i upućujmo dove Allahu dž.š. da nam se smiluje i naše potomke učini poslušnima nama!

Islam pridaje veliku važnost našem odnosu prema roditeljima i obavezi našeg zahvaljivanja na svemu što su nam učinili i čine od: nošenja u utrobama naših majki, rađanja, dojenja, izdržavanja i odgoja i u skladu sa tim islam strogo zabranjuje neposlušnost roditeljima, u bilo kojem obliku. 
 Koliko je braćo i sestre dug i težak put rađanja i podizanja djeteta, da postane insanom i koliko je to časna i odgovorna dužnost!? Kada je to tako, djeca bi trebala da budu poslušna i ponizna svojim roditeljima i da se natječu u udovoljavanju njihovih želja, a želje roditelja su uvijek bile male i lahko provodive.

Odmah na početku, braćo i sestre, podsjećam sebe i vas na 14. i 15. ajet Sure Lukman, koji govore o zadatoj temi:
 “وَوَصَّيْنَا الْإِنسَانَ بِوَالِدَيْهِ حَمَلَتْهُ أُمُّهُ وَهْنًا عَلَى وَهْنٍ وَفِصَالُهُ فِي عَامَيْنِ أَنِ اشْكُرْ لِي وَلِوَالِدَيْكَ إِلَيَّ الْمَصِيرُ”(14) “وَإِن جَاهَدَاكَ عَلى أَن تُشْرِكَ بِي مَا لَيْسَ لَكَ بِهِ عِلْمٌ فَلَا تُطِعْهُمَا وَصَاحِبْهُمَا فِي الدُّنْيَا مَعْرُوفًا وَاتَّبِعْ سَبِيلَ مَنْ أَنَابَ إِلَيَّ ثُمَّ إِلَيَّ مَرْجِعُكُمْ فَأُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمْ تَعْمَلُونَ” (15) (سورة لقمان: 14-15) 
 «Mi smo naredili čovjeku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi i odbija ga (doji ga) u toku dvije godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim! Meni će se sve vratiti!“(14) «A ako te budu nagovarali da drugog Meni ravnim smatraš, onoga o kome ništa ne znaš, ti ih ne slušaj i prema njima se na ovom svijetu velikodušno ponašaj, a slijedi put onoga koji se iskreno Meni obraća; Meni ćete se poslije vratiti i Ja ću vas o onome što ste radili obavijestiti.»(15) (Suretu Lukman: 14-15)
   A u prvom dijelu 151. ajeta Sure El-En’am, stoji: 
 “قُلْ تَعَالَوْاْ أَتْلُ مَا حَرَّمَ رَبُّكُمْ عَلَيْكُمْ أَلاَّ تُشْرِكُواْ بِهِ شَيْئًا وَبِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَانًا…” (سورة الأنعام: 151)
 “Reci: “Dođite da vam kažem šta vam vaš Gospodar propisuje: da mu ništa ne pridružujete i da roditeljima dobro činite…“ (Suretu El-En’am: 151) 
 Poslanik s.a.v.s. za one koji zbog lijepog postupka prema roditeljima ne zasluže džennet, kaže da su prokleti, pa u hadisu, koji bilježim imam Muslim u Sahihu, stoji:
 عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “رَغِمَ أَنْفُهُ ثُمَّ رَغِمَ أَنْفُهُ ثُمَّ رَغِمَ أَنْفُهُ!” قِيلَ: “مَنْ يَا رَسُولَ اللهِ؟” قَالَ: “مَنْ أَدْرَكَ وَالِدَيْهِ عِنْدَ الْكِبَرِ أَحَدَهُمَا أَوْ كِلَيْهِمَا ثُمَّ لَمْ يَدْخُلِ الْجَنَّةَ.” (مسلم)
 Prenosi Ebu Hurejre r.a. da je Poslanik s.a.v.s. rekao: «Ponižen bio! Ponižen bio! Ponižen bio!» Bi rečeno: «Ko, Allahov Poslaniče?» Reče: «Onaj koji doživi starost svojih roditelja ili jednog od njih, a on zbog njih, ne uđe u džennet!» (Muslim)
 Poslanik s.a.v.s. savjetuje Muaza ibn Džebela r.a.:  
 عَنْ ‏ ‏مُعَاذٍ ابْنِ جَبَلَ ‏رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ: “‏أَوْصَانِي رَسُولُ اللَّهِ ‏صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ‏بِعَشْرِ كَلِمَاتٍ. قَالَ: “لَا تُشْرِكْ بِاللَّهِ شَيْئًا وَإِنْ قُتِلْتَ وَحُرِّقْتَ وَلَا‏ تَعُقَّنَّ ‏وَالِدَيْكَ وَإِنْ أَمَرَاكَ أَنْ تَخْرُجَ مِنْ أَهْلِكَ وَمَالِكَ وَلَا تَتْرُكَنَّ صَلَاةً مَكْتُوبَةً مُتَعَمِّدًا فَإِنَّ مَنْ تَرَكَ صَلَاةً مَكْتُوبَةً مُتَعَمِّدًا فَقَدْ بَرِئَتْ مِنْهُ ‏ذِمَّةُ اللَّهِ‏ ‏وَلَا تَشْرَبَنَّ خَمْرًا فَإِنَّهُ رَأْسُ كُلِّ‏ ‏فَاحِشَةٍ ‏وَإِيَّاكَ وَالْمَعْصِيَةَ فَإِنَّ بِالْمَعْصِيَة حَلَّ سَخَطُ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَإِيَّاكَ وَالْفِرَارَ مِنْ ‏الزَّحْفِ ‏وَإِنْ هَلَكَ النَّاسُ وَإِذَا أَصَابَ النَّاسَ ‏مُوتَانٌ وَأَنْتَ فِيهِمْ فَاثْبُتْ وَأَنْفِقْ عَلَى عِيَالِكَ مِنْ طَوْلِكَ وَلَا تَرْفَعْ عَنْهُمْ عَصَاكَ أَدَبًا وَأَخِفْهُمْ فِي اللَّهِ.” (أحمد)
 Prenosi Muaz r.a.: «Poslanik s.a.v.s. mi je oporučio deset stvari. Rekao je: «Ne čini širk Allahu (ne pripisuj Mu druga), pa makar bio ubijen ili spaljen, ne budi neposlušan roditeljima makar ti naredili da napustiš porodicu i imetak, ne ostavljaj namjerno propisane namaze, jer onaj ko namjerno izostavi namaz, Allah od njega uskraćuje Svoju zaštitu, ne pij alkohol, jer je on glava svih zala, čuvaj se grijeha, jer grijesi donose Allahovu srdžbu, čuvaj se bježanja sa bojnog polja, pa makar ljudi stradali (bili ubijeni), kada ljude zadesi epidemija a ti si među njima, strpi se, izdržavaj porodicu u skladu sa mogućnostima i ne diži na njih štap, kako bi ih uplašio, već ih straši Allahom!» (Ahmed)
  Prenosi Ebu Hurejre r.a.: “Jednog dana Durejd je otišao do prostorije za ibadet sa namjerom da ibadeti, a za njim je došla njegova majka. Ebu Rafi’ je prenoseći od Ebu Hurejre, pokazao kako je Poslanik s.a.v.s., opisao da je izgledala njegova mati kada ga je zvala. Stavila je šake iznad obrva, zatim digla glavu prema njemu dozivajući ga: “O, Durejde! Ja sam, tvoja majka. Odgovori mi!” U tom trenutku on je klanjao i govorio: “Gospodaru moj, majka ili namaz?” Odabrao je namaz. Majka se vratila kući. Zatim mu je došla po drugi put i treći put i uvijek se isto ponavljalo. Nakon što se nije odazvao na njen poziv rekla je: “Gospodaru moj, učini da ne umre sve dok svojim očima ne vidi bludnice koje javno čine blud!” Kaže (Ebu Hurejre): “Da je zamolila Allaha da ga iskuša, iskušao bi ga.” Kaže imam Nevevi u komentaru ovoga hadisa: “Kažu islamski učenjaci: “Ovo je dokaz da je ispravno bilo da se odazove na njen poziv, jer je obavljao dobrovoljni namaz kojeg je mogao završiti do kraja, a nije na to bio obavezan, dok mu je odazivanje i dobročinstvo prema majci bilo obavezno, a neposlušnost prema njoj zabranjena. Bio je u mogućnosti da skrati namaz, da joj se odazove, zatim se ponovo vrati namazu.” (Muslim) 
 Roditelji su naša džennetska vrata ili ne dao Allah vrata džehennema, što potvrđuje predaja koju bilježi imam Tirmizija:
  عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ ‏رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ ‏صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ‏قَالَ: “‏الْوَالِدُ أَوْسَطُ أَبْوَابِ الْجَنَّةِ فَإِنْ شِئْتَ فَأَضِعْذَلِكَ الْبَابَ أَوْ احْفَظْهُ!” (ترمذي)
 Prenosi Ebu Ed-Derda’ r.a. da je Poslanik s.a.v.s. rekao: «Roditelj je srednja vrata dženneta, ako hoćeš, izgubi ta vrata ili ih sačuvaj!» (Tirmizija)
 Allah dž.š. prima dovu za dijete ili protiv djeteta, koje prema njemu čini nepravdu i iskazuje neposlušnost, pa u hadisu koji bilježi imam Ahmed, stoji:
 عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “ثَلَاثُ دَعَوَاتٍ مُسْتَجَابَاتٌ، لَا شَكَّ فِيهِنَّ: دَعْوَةُالْمَظْلُومِ وَدَعْوَةُ الْمُسَافِرِ وَدَعْوَةُ الْوَالِدِ عَلَى وَلَدِهِ‏.”‏ (أحمد)
 Prenosi Ebu Hurejre r.a. da je Poslanik s.a.v.s. rekao: «Trome je dova primljena: dova mazluma (onog kome se čini nasilje), dova putnika i dova roditelja protiv djeteta.» (Ahmed)
Braćo i sestre! Budimo poslušni svojim roditeljima, činimo im samo dobro i upućujmo dove Allahu dž.š. da se njima i nama smiluje, te da naše potomke učini čvrstim vjernicima, koji će biti pokorni Allahu dž.š. i poslušni svojim roditeljima!  

 Kaže Allah dž.š. u prvom dijelu 15. ajeta Sure Al-Ahkaf:
 “وَوَصَّيْنَا الْإِنسَانَ بِوَالِدَيْهِ إِحْسَاناً حَمَلَتْهُ أُمُّهُ كُرْهاً وَوَضَعَتْهُ كُرْهاً وَحَمْلُهُ وَفِصَالُهُ ثَلَاثُونَ شَهْراً…” (سورة الأحقاف: 15)
 “A čovjeka smo zadužili da roditeljima svojim čini dobro; majka ga njegova tegobno nosi i tegobno ga rađa! A njegovo nošenje i dojenje trideset je mjeseci…» (Suretu Al-Ahkaf: 15)

Braćo i sestre! Uzvišeni Allah nam u citiranom ajetu naređuje dobročinstvo roditeljima, te nas podsjeća na tegobe koje podnose naše majke, time što nas nose i doje i to punih trideset mjeseci. I dok su naše majke rađale po petoro-desetoro djece, dok su nas nosile i dojile ukupno trideset pa i više mjeseci, a nikako manje od toga, bili smo zdravi, plemeniti i poslušni. A kada su moderne majke zbog svoga fizičkog izgleda počele da rađaju jedva jedno ili dvoje djece i to na carski-rez i dok su opet zbog izgleda počele da djecu odbijaju odmah nakon rođenja, te umjesto svojim mlijekom, koje djetetu daje otpornost i prenosi plemenita svojstva i ljubav, hrane kravljim mlijekom, nije ni čudo što se kod majki pojavljuju karcinomi i nije čudo što djeca buču i riču i što od rođenja do smrti sa sobom imaju flaše; u početku kravljeg mlijeka, a potom žešćih pića. Nije ni čudo što na svojim vratovima nose lance, a na nosevima, obrvama i stomacima halke…  
Prenosi Abdullah ibn ebi Evfa r.a. da je dok je jedne prilike sjedio kod Poslanika s.a.v.s., došao jedan čovjek i obavijestio Poslanika s.a.v.s. da je ashab Alkama na smrtnoj postelji, ali ne može da izgovori: “La ilahe illallah» i pusti dušu. Poslanik s.a.v.s. upita da li je redovno klanjao, pa kada je pozitivno odgovoreno, krenuo je sa grupom ashaba Alkaminoj kući. Kada su ušli u njegovu kuću, Poslanik s.a.v.s. mu reče: «Izgovori: “La ilahe illallah!» Odgovori: «Ne mogu!» Upita ga Poslanik s.a.v.s.: “Zašto?” Rekoše: «Bio je neposlušan majci!» Poslanik s.a.v.s. je upitao: “Je li mu živa majka?» Odgovoriše da jeste, pa je zatražio da mu pozovu majku i kada je ona došla, Poslanik s.a.v.s. je upita: «Je li ovo tvoj sin?» Odgovori: «Da.» Tada joj Poslanik s.a.v.s. postavi slijedeće pitanje: «Šta misliš kada bi bila potpaljena velika vatra, a tebi rečeno: “Ako mu budeš halalila, spasićemo ga od nje, a ako ne budeš, spaliti ćemo ga u ovoj vatri!? Da li bi se za njega zauzela?» Majka je na te Poslanikove s.a.v.s. riječi rekla: «Allahov  Poslaniče, halalim mu!» Poslanik s.a.v.s. joj reče: «Posvijedoči sa Allahom i sa mnom da si zadovoljna sa njim!» Ona je rekla: “Allahu moj, svjedočim Tebi i Tvome Poslaniku s.a.v.s. da sam, uistinu zadovoljna svojim sinom!» Tada je Poslanik s.a.v.s. rekao Alkami: «Mladiću, izgovori: «La ilahe illellahu vahdehu la šerike leh. Ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluh!» (Nema boga sem Allaha i On nema druga. I svjedočim da je Muhammed (s.a.v.s.) Njegov rob i Poslanik.) Tek tada je Alkama izgovorio šehadet, a Poslanik s.a.v.s. reče: «Hvala Allahu, Koji ga je sa mnom spasio vatre!»
U verziji koju koju navodi Hafiz Zehebi stoji da je Alkama puno klanjao, postio i sadaku dijelio, ali je davao prednost ženi nad majkom, pa je  to bio razlog što nije mogao izgovoriti šehadet prilikom umiranja. Otuda je Poslanik s.a.v.s., nakon klanjanja dženaze  Alkami, upozorio: «Skupino muhadžira i ensarija! Ko da prednost supruzi nad majkom, neka je na njega Allahovo proklestvo, proklestvo meleka i svih ljudi! Ko tako postupa, a ne pokaje se, ne uljepša svoj odnos prema majci i ne zatraži njeno zadovoljstvo, neka zna da Allah neće primiti ništa od njegovih dobrih djela. Allahovo zadovoljstvo je u njenom zadovoljstvu, a Allahova srdžba je u njenoj srdžbi!”
Koristim priliku da sebi i vama uputim nekoliko savjeta, koji će nam inša-Allah pomoći da budemo poslušni svojim roditeljima: 1.Obraćajmo se roditeljima sa puno poštovanja; 2. Budimo im uvijek poslušni, izuzev kada naređuju djelo koje je Allah dž.š. zabranio; 3. Ne mrštimo se i ne ljutimo pred njima; 4. Čuvajmo njihovu čast i imetke i ne uzimajmo ništa bez njihove dozvole; 5. Budimo im stalno na usluzi i opravdajmo njihovo povjerenje, lijepim ponašanjem; 6. Konsultujmo se s’ njima i tražimo izvinjenje ako moramo postupiti suprotno njihovom mišljenju; 7. Na njihov poziv se odazivajmo odmah, nasmijana lica i kažimo “Bujrum mamo-majko i babo!”; 8. Poštujmo njihove prijatelje i nakon njihove smrti i oblilazimo ih; 9. Sa njima se ne prepirimo; 10. Kada oni govore slušajmo ih sa puno pažnje; 11. Ustanimo im kada uđu u kuću ili sobu i poljubimo ih; 12. Pomozimo našim majkama u kućnim poslovima, a očevima izvan kuće; 13. Ne putujmo bez odobrenja naših roditelja i prije putovanja se sa njima halalimo; 14. Ne ulazimo kod njih bez dozvole; 15. Ne počinjimo sa jelom prije njih i nudimo im od hrane ono što oni vole; 16. Često im donosimo poklone; 17. Ne dajimo prednost ženama ili djeci nad roditeljima i tražimo njihovo zadovoljstvo prije svega, jer je Allahovo dž.š. zadovoljstvo uz njihovo zadovoljstvo i srdžba uz njihovu srdžbu; 18. Ne sjedimo iznad njih i ne pružajmo noge oholo, ako su oni prisutni; 19. Ne idimo ispred njih ili sa njihovu desnu stranu, već ih puštajmo da budu ispred nas jedan korak ili ako su slabi, onda ih pridržimo i pomozimo u kretanju; 20. Pomažimo ih materijalno i ne dozvolimo da im u skladu sa našim mogućnostima bilo šta fali; 21. Zahvaljujmo im na odgoju i hizmetu koji su oko nas činili, a na to upozorimo i našu djecu, kako ne bi postali nemarni prema njima; 22. Najzaslužnije za našu plemenitost su naše majka, pa i očevi i znajmo da je džennet pod stopalama naših majki; 23. Izbjegavajmo neposlušnost prema njima i nemojmo da budu na nas ljuti, jer tada očekujmo nesreću dunjaluka i ahireta, a i naša djeca će činiti nama što smo mi činili njima; 24. Ako nešto budemo tražili od njih, činimo to blago i zahvaljujmo se ako nam daju i izvinimo se ako odbiju i nemojmo im dosađivati traženjem; 25. Čim mognemo sami privređivati, privređujmo i potpomažimo roditelje; 26. Roditelji imaju kod nas prava, žena kod nas ima prava i svakom dajmo njegovo pravo, te nastojmo da ih usaglasimo, ako ne možemo onda dajimo hedije (poklone) objema stranama potajno; 27. Ako se naši roditelji spore sa našim suprugama, a ona je u pravu, objasnimo joj da smo obavezni zadovoljiti roditelje; 28. Ako nismo suglasni sa roditeljima oko ženidbe ili oko razvoda, postupimo po propisu islama, to je svima dobro; 29. Njihova dova se prima, traže li njom dobro ili zlo, pa se pričuvajmo da ne čine dovu protiv nas; 30. S’ ljudima postupajmo moralno i ne vrijeđajmo ih, kako oni ne bi vrijeđali nas ili naše roditelje; 31. Posjećujmo naše roditelje žive ili mrtve, dajimo za njih sadaku i često činimo dovu za njih riječima: “Gospodaru moj, smiluj im se, oni su mene kada sam bio dijete, njegovali!”
Braćo i sestre! Budimo poslušni svojim roditeljima, činimo im samo dobro i upućujmo dove Allahu dž.š. da se njima i nama smiluje, te da naše potomke učini čvrstim vjernicima, koji će biti pokorni Allahu dž.š. i poslušni svojim roditeljima!   
Gospodaru, pomozi ugroženim muslimanima i svim ugroženim ljudima, ma gdje bili, učini nas od onih koji poštuju i slušaju svoje roditelje, ne iskušavaj nas sa onim što nećemo moći podnijeti, učini nas u našim očima malim, a u očima ljudi i kod Tebe velikim, oprosti nam grijehe i počasti nas u džennetu, društvom sa: poslanicima, šehidima i dobrim ljudima!
 
 Nezim Halilović Muderris